Englishman in New York

Ne znam zaso ja odbrav bas ovaa tema kao za prv post, verojatno deka mi e najsveza i vcera ja diskutirav so eden od moite najdobri prijateli od detstvoto, Remzi, a i ke posluzi kako moja kratka avtobiografija.
Elem, roden sum i izrasnat vo Skopje, a veke dve i kusur godini ziveam vo eden grad na tacno 220 km severno od Skopje, vo Srbija. Namerno ne go naveduvam imeto na gradot, isto kako i vistinskoto ime na eden od moite najdobri drugari od detstvoto (citaj pogore), a taka ke nastojuvam da bide i vo idnina, da ja zacuvam sopstvenata privatnost i privatnosta na moite drugari, prijateli i ostala rodbina. Normalno od licni pricini.
Skopski provincijalec...ne vo New York, ne vo London, ne e ni Beograd....jas, dragi moi, sum skopski provincijalec vo grad pomal od mojot za skoro 800.000 ziteli, ako racuname deka Skopje so okolnite sela i studenti od pola Makedonija veke ima blizu milionce, ako ne i milionce. Nemam nisto protiv provincija i lugeto od provincija koi ja imaat taa privilegija da ziveat vo glavniot grad, da go pijat utrinskoto kafe vo moite omileni kafici ili pijancat po kultnite skopski meani, da setaat po moite omileni mesta, da pominat barem 3 pati vo nedelata po Kameni most i da ne gi naveduvam site obelezja na Skopje, mnogu se. Tie obelezja falat tek togas koga ke se preselis od svojot grad, togas svakas (vecna dilema mi e dali se pisuva so "f" ili so "v") sto si propustil. Toj sto ne osetil, ne znae. A jas sedam kao zadnji pacer zakovan pred monitor, gledam sliki od Skopje i mastam za slednata prilika koga ke dojdam vo mojot grad. Namesto da go ispijam prvoto kafe so Remzi, da mu se javam na Atila u 9 sabajle i da listame stampa u "Giovanni", da sednam vo dramski so Oboistot i da pocneme standard muabet dali trebalo vojskata da se ukine ili ne (koj sekogas zavrsue so kavga), da pijam kafe na kej so Dzungla, ne po negova volja, i da praime planovi za biznis, za bend...da gi analizirame maalskite desavki so Botko i Debeli, da mi se pozali Pumpa za problemite doma i da grickam soncogled, pijam jack daniels i praam "Baranda film" so Svaba u Novo Lisice na klupata, itn.
Se toa mi fali...
Mi se nasolzija ocite pred nekoja vecer bas pred spienje koga naletav na postovi od mucenici i nostalgicari kako mene na blogot na Skopje http://www.cityofskopje.blogspot.com/ i morav da go spodelam so Atila, koj isto taka e privremeno nadvor od Skopje. Se ezev dodeka gi citav postovite. Se pronajdov vo mnogu od niv.
Ne sum veruval deka sekoj grad si ima svoj miris. Posleden pat koga ja pominav granicata, izlegov niz prozorot od kupeto i go osetiv toj blagoprijaten prijaten miris. Duri nekogas pomisluvam, da patuvam so zatvoreni oci, i da odam vo nepoznat pravec, koga veke ke se priblizam do Skopje, mislam deka bi znael kade sum, bas poradi toj miris. Verojatno toj miris ne go oseka sekoj, nekomu ne mu mirisa taka ubavo kako sto mi mirisa na mene, isto kako mene sto ne mi mirisa ubavo, koga ke se vratam ovde. Za nekogo Belgrad e bel, za nekogo e crn. toa e muabetot....
Gord bev posledniot pat koga gi prosetav moite drugari od ovde niz Skopje, koga go vidoa plostadot, koga ja vidoa "Partizanska", koga sednavme vo edna od moite omileni kafani, i koga patuvaa od Lisice do Radisani 30 minuti i se cudea na toa kolku e golem gradot. Mene ne mi e golem. Sum porasnal vo nego i ja znam sekoja dupka. Bezbroj pati sum go pominal toj pat sto na niv im se cinese dolg. I sekogas se voshituvam na site naselbi. Go sakam i Bit Pazar, mu dava nekoj smek na gradot. Site naselbi se ubavi na svoj nacin.
Ke citiram nepoznat bloger i so toa ke go zavrsam ovoj post.

„Обична вечер во Скопје. Градот пулсира со секој негов витален орган - плоштадот, кејот, чаршијата, маалските кафичи и клупи, паркот... И секаде, секаде - луѓе кои уживаат и во некој необавезен муабет се жалат дека ништо не им се допаѓа и досадно им е.“

Pozdrav,
Rambo dve